Antibiotici u hrani - eksperti o tome koliko su štetni

foto: Coplot chatbot

Kada čitate naslove mnogih članaka u medijima, možete steći utisak da su proizvodi od mesa, živine i mlečnih proizvoda u SAD rutinski kontaminirani antibioticima. Istina je da su mnogi od tih naslova obmanjujući. Na primer, Uprava za hranu i lekove (FDA) SAD nedavno je sprovela studiju o kontaminaciji mleka antibioticima kod mlečnih krava. Studija je ciljala proizvođače koji su ranije imali neispravan test ostataka u mesu njihovih krava za klanje (krave koje više ne daju mleko, pa se prodaju za meso) u poređenju sa grupom proizvođača bez istorije neispravnog testa. Rezultat je pokazao da 99,22 posto kombinovanih uzoraka nije imalo ostatke. Međutim, nakon što je FDA objavila rezultate, naslovi su sadržali obmanjujuće informacije implicirajući da je skoro 1 posto zaliha mleka u SAD zagađeno antibioticima. Problem je što je FDA ciljala farme sa istorijom nepoštovanja pravila, tako da to nije bio slučajni uzorak. Ukratko, farme koje nisu u skladu sa pravilima bile su previše zastupljene u studiji (oko 50 posto uzoraka), što znači da je stvarni procenat mleka proizvedenog sa ostacima daleko manji od stope studije od 0,78 posto.

Cilj ovde je pružiti odgovore na uobičajena pitanja u vezi sa upotrebom antibiotika u stočarstvu. Fokus je na tome zašto se antibiotici koriste u proizvodnji mesa i kako to može doprineti bakterijskim infekcijama otpornim na antibiotike kod ljudi.

### Zašto farmeri koriste antibiotike u stočarstvu?

Prvo, antibiotici se koriste za prevenciju, lečenje i kontrolu bakterijskih infekcija kod stoke. Baš kao i kod ljudi, životinje mogu dobiti infekcije, poput upale pluća. Antibiotici se koriste za humano i ekonomski isplativo lečenje i prevenciju ovih bolesti. Iako neki mediji često prikazuju farmere kao okrutne i bezosećajne, velika većina stočara veoma brine o dobrobiti životinja pod njihovom brigom. Ostavljanje bolesnih životinja da pate od infekcija koje se lako mogu lečiti antibioticima je okrutno i nehumano. Osim toga, farmeri zarađuju za život i hrane svoje porodice ostvarivanjem profita kroz proizvodnju stoke i mleka. Bolesne životinje su neprofitabilne, mogu zaraziti druge životinje u stadu i mogu uginuti. Ukratko, u interesu farmera je da obezbede odgovarajuću veterinarsku negu za bolesne i povređene životinje.

Drugo, antibiotici mogu povećati performanse životinja. Koristeći antibiotike, farmeri mogu proizvesti više mesa sa manje hrane. Neki antibiotici menjaju koloniju bakterija u buragu (jednom od četiri želuca kod goveda) kako bi proizvodili više spojeva potrebnih govedima za rast. Neki se koriste profilaktički za prevenciju bolesti koje je veoma teško kontrolisati kada se životinja već zarazi. Važno je napomenuti da antibiotici koji se koriste za povećanje proizvodnje (klasa proizvoda poznata kao "ionofori") nisu isti koji se koriste za lečenje ljudi, niti ostavljaju ostatke u mesu ako se pravilno koriste. Antibiotici koji se koriste za lečenje bolesti kod ljudi više se ne mogu koristiti kod stoke za poboljšanje proizvodnje—oni se strogo koriste za prevenciju, kontrolu i lečenje bolesti.

### Zašto je upotreba nekih antibiotika u američkoj stočarskoj industriji prekinuta ili regulisana?

Farmaceutska industrija je dobrovoljno pristala da eliminiše neterapijsku upotrebu nekih klasa antibiotika kako bi smanjila verovatnoću da će se razviti bakterije otporne na antibiotike koje mogu ugroziti ljudsko zdravlje. Postoji nekoliko klasa antibiotika koje se koriste i kod ljudi i kod stoke. Postoji neka verovatnoća da bi nastavak upotrebe ovih antibiotika za poboljšanje performansi stoke ubrzao otpornost bakterija koje inficiraju ljude. Prema našim saznanjima, nije bilo dokumentovanih slučajeva infekcija kod ljudi koje se pripisuju bakterijama otpornim na antibiotike poreklom od stoke. Međutim, zabeleženi su slučajevi pojedinaca kolonizovanih (prisustvo bakterija bez bolesti) sojevima bakterija otpornim na antibiotike. Veruje se da ovi sojevi potiču od stoke i da su kolonizovani pojedinci često bili u kontaktu sa stokom (Landers et al.). Dakle, postoje razlozi za zabrinutost u vezi sa potencijalnim uticajem na ljudsko zdravlje. Iz predostrožnosti, klase antibiotika koje se koriste u ljudskoj medicini ne mogu se koristiti kod životinja osim za potrebe prevencije, kontrole i lečenja bolesti.

### Zašto ne eliminišemo sve antibiotike u stočarskoj industriji?

Postoje tri razloga zašto ne treba eliminisati antibiotike u stočarskoj industriji. Prvo, bilo bi nehumano ostaviti životinje da pate kada dobiju bolesti koje se mogu lečiti ili sprečiti antibioticima. Drugo, nije jasno kakve bi bile koristi za javno zdravlje od eliminisanja upotrebe za prevenciju, kontrolu i lečenje bolesti kod životinja. Dalja istraživanja su potrebna, ali je verovatno da bi uticaj na dobrobit životinja i ekonomiju daleko nadmašio ograničene koristi koje bi proistekle iz potpune zabrane. Na kraju, nije ekonomski izvodljivo ostaviti životinje da pate i/ili umiru od bolesti koje se mogu lečiti i/ili sprečiti. Poljoprivredni i prehrambeni sektor doprinosi oko 1 trilion dolara američkoj ekonomiji i obezbeđuje oko 11 miliona radnih mesta, što čini 21 procenat svih radnih mesta u SAD. Ako bi se antibiotici potpuno eliminisali, znatno manje životinja za meso i mleko bi se proizvodilo u SAD, što bi učinilo hranu znatno skupljom i eliminisalo mnoga radna mesta. Najsiromašniji građani SAD bi najviše trpeli zbog povećanja cena hrane. S obzirom na to da je SAD izvezla preko 3,5 miliona metričkih tona mesnih proizvoda vrednih preko 12,3 milijardi dolara u 2016. godini, strani potrošači bi takođe bili pogođeni, sa najsiromašnijima koji bi najviše patili.

### Kako znamo da meso, jaja i mleko ne sadrže potencijalno opasne nivoe ostataka antibiotika?

Kada se antibiotici koriste za prevenciju, kontrolu ili lečenje bolesti, stočari su obavezni da prestanu sa upotrebom antibiotika na određeno vreme (tzv. period povlačenja) pre nego što prodaju životinje za preradu. Period povlačenja osigurava da ostaci iznad dozvoljenih granica neće biti prisutni u trupovima, ako proizvođač poštuje protokole.

USDA inspektori pregledaju trupove životinja kako bi smanjili verovatnoću da se meso sa ostacima antibiotika iznad dozvoljenih granica proda. Proizvođači koji prodaju životinje koje testiraju pozitivno na ostatke antibiotika suočavaju se sa regulatornim merama, uništavanjem trupova i povećanim testiranjem budućih životinja koje se prodaju za klanje.

Antibiotici koji se koriste u stočarstvu su označeni uputstvima koja ograničavaju količinu proizvoda koji se ubrizgava, hrani ili konzumira kroz vodu i obavezni period povlačenja. Takođe uključuju uputstva o načinu ubrizgavanja za injekciona sredstva. Ova uputstva, ako se slede, znatno smanjuju verovatnoću pozitivnog testa na ostatke antibiotika.

USDA i FDA testiraju ostatke antibiotika u trupovima i prehrambenim proizvodima. Trupovi koji testiraju pozitivno na ostatke su osuđeni i ne koriste se za ljudsku ishranu. Uprkos svim merama predostrožnosti, postoje veoma izolovani slučajevi mesa sa ostacima antibiotika

koji dospeju do potrošača. U vrlo malom procentu tih slučajeva, bilo je negativnih efekata, kao što su alergijske reakcije. Studija iz 2006. godine (Doyle) izveštava o dva slučaja, jedan iz 1972. i drugi iz 1984. godine.

### Da li se više antibiotika koristi u veterinarskoj medicini nego u ljudskoj medicini?

Ako gledamo samo količinu, onda da. Međutim, postoji mnogo više domaćih životinja, uključujući goveda za meso i mleko, ovce, koze i živinu, nego ljudi u SAD. Prema članku u Journal of the American Veterinary Medical Association, ljudi i njihovi ljubimci koriste bar deset puta više antibiotika godišnje nego što se koristi za životinje koje proizvode hranu, kada se prilagodi na težinu ljudi i njihovih ljubimaca u odnosu na težinu životinja koje se koriste za proizvodnju hrane (Barber). Ovo sugeriše, prema Barberu, da su upotreba antibiotika kod ljudi i ljubimaca verovatniji izvor otpornosti na antibiotike.

### Izvori:

- Landers, T.F., B. Cohen, T.E. Wittum, E.L. Larson. “Pregled upotrebe antibiotika u prehrambenim životinjama: perspektiva, politika i potencijal,” Public Health Reports 127 (Jan-Feb 2012):4-22.

- USDA planovi uzorkovanja ostataka

- Doyle, M.E. “Ostaci veterinarskih lekova u prerađenom mesu—Potencijalni zdravstveni rizik: Pregled naučne literature,” Food Research Institute Briefings, University of Wisconsin—Madison, mart 2006.

- U.S. Meat Export Federation

- Barber, D. “Upotreba antibiotika kod ljudi i životinja: Analiza kvantitativnih podataka,” Journal of the American Veterinary Medical Association, 2012.